Одговор Трибуналу: Шешељ се није огријешио о налоге Вијећа
Одговор Шешеља, који је Српска радикална странка прослиједила медијима, данас ће бити предат представницима Хашког трибунала у Београду, а Шешељ ће тим поводом у подне одржати конференцију за новинаре.
У поднеску који су сачинили чланови стручног тима за одбрану Шешеља - Вјерица Радета, Немања Шаровић, Зоран Красић и Милан Терзић, истиче се да се Шешељ ни на који начин није огријешио о налог Претресног вијећа о привременом пуштању на слободу.
"То се види и из поднеска тужиоца Сержа Брамерца који није понудио ниједан аргумант којим би поткријепио своју жељу да се Војислав Шешељ врати у притвор МКТЈ на неодређено вријеме", наводи се у поднеску Шешељевог стручног тима.
Подсјећа се да је налогом Претресног вијећа Хашког трибунала 6. новембра 2014. године наложено Шешељево привремено пуштање на слободу у Србију, и то без Шешељевог захтјева и без икаквих услова.
Због тога, како се указује, Шешељ није ни могао да прекрши услове пријевремененог пуштања на слободу, "јер није могуће прекршити услове којих нема".
Даље се указује да се према међународном обичајном праву притвор укида сваки пут када нема опасности да се понови крвично дјело за које је притвореник оптужен, као и када не постоји опасност од бјекства.
У случају Шешеља, како се наводи, кривично дјело за које је оптужен није могуће поновити, као што није могуће ни да он побјегне из Србије, јер нема пасош.
"Уз личну карту коју је добио након повратка из Хага, Шешељ је добио и рјешење којим се утврђује да се она не може користити као путна исправа на граничним прелазима између Србије и држава у које се иначе прелази са личном картом умјесто путне исправе", указано је у поднеску Шешељевог стручног тима.
Наводи се да Шешељ ниједном рјечју и ниједним гестом није утицао на свједоке из процеса који се против њега води у Трибуналу, јер то и није било могуће, пошто је последњи свједок саслушан 7. јула 2010. године, а изношење завршних ријечи окончано је 20. марта 2012. године, од када се чека изрицање првостепене пресуде.
Да је било било каквог утицаја, Тужилаштво би морало именом и презименом да наведе који је то свједок и на који је начин је на њега утицано, напомиње се у поднеску.