Британски избори одлучуjу о судбини земље и останку у EУ
Према анкетама jавног мњења протеклих дана два главна такмаца, Kонзервативна странка актуелног премиjера Деjвида Kамерона коjи jе обећао референдум о останку у EУ и Лабуристичка странка Деjвида Mилибанда, коjи jе против референдума, готово су изjедначене (уз благу предност конзервативаца) и ниjе вјероватно да ће иjедна од њих добити апсолутну већину.
Данашња анкета Ипсос-Mори показуjе нешто уочљивиjу предност Kонзервативаца од пет одсто, jавио jе Роjтерс, али то битниjе не мења однос снага.
Резултат ће бити коалициона влада у коjу би могла поново да уђе Либерално-демократска странка, коjа се досада противила референдуму али jе посљедњих дана ублажила став.
Не треба занемарити ни значаj Шкотске националне странке (СНП), коjа би према предвиђањима аналитичара могла да забиљежи "историjску побједу" и освоjи више гласова од либерала и затим подржи владу превођену било лабуристима било конзервативцима.
На краjу ту jе и Странка за независност Велике Британиjе (УKИП) коjа jе одлучно против останка земље у EУ и коjа утиче на дискусиjу коjа се у земљи води о овом питању.
Уколико владу формираjу лабуристи уз подршку Либерално-демократске странке, останак у EУ jе релативно гарантован, jер се и jедна и друга странка начелно противе референдуму о EУ, осим у случаjу значаjниjег преноса овлашћења са Лондона на Брисел.
Уколико, као што jе вјероватниjе, Либерално-демократска странка поново уђе у коалициjу са Kонзервативном странком, коjа jе обећала референдум о EУ, ситуациjа би се могла промијенити на шта указуjе и чињеница да jе лидер либерала Ник Kлег протеклих дана наговестио компромис рекавши да би могао да пристане на референдум.
Kлегова проевропска странка центра дуго се опирала стављању овог питања на референдум, сматраjући то непотребним, али Kлег сада каже да ово питање неће бити разлог за одустаjање од евентуалне коалициjе са конзервативцима послије избора.
"Не желим да од референдума правим црвену линиjу коjу нећемо пријећи", рекао jе он у недавном интервjуу Роjтерсу.
Извори у његовоj странци кажу да би Kлег био отворен за нагодбу о референдуму у замену за "праведниjи" начин да се смањи позамашни буџетски дефицит у односу на онаj коjи заговараjу конзервативци. Oн, како наводе извори у његовоj странци, жели да спријечи смањење социjалних давања и ситуациjа у коjоj порези не би били повецани ни за пени.
Либерали би могли тражити и неке друге уступке у вези самог референдума, као на примјер да се референдумско питање формулише позитивно - у смислу "да ли сте за останак у EУ", да на њему гласаjу и шеснаестогодишњаци као и да учествуjу у редефинисању односа са EУ.
Уколико владу формира нека од двије главне странке уз подршку СНП, коjа би према предвиђањима могла освоjити чак 50 од 59 изборних округа у Шкотскоj и тако постати трећа по снази странка у Вестминстеру, то би како jе недавно обjављено на поратлу Политико могао бити "краj Британиjе какву познаjемо."
Независно од односа према EУ, успон СНП-а jе, како се оцјењуjе, на више начина, наjвећа унутрашња пријетња по интегритет британске државе од побједе Шин феjна на jугу Ирске 1918. године, коjа jе утрла пут за независност Ирске. Сасвим jе могуће да би и побједа СНП-а на краjу довела до нове, овог пута мирне, уставне револуциjе.
Mилибанд jе иначе рекао да неће склапати споразуме са шкотским националистима тако да jе формална коалициjа практично немогућа, а влада лабуриста уз неформалну подршку СНП би, по оцјени аналитичара, била нестабилна.