ММФ не тражи укидање рада на неодређено

Шкребић је, након састанка са представницима Мисије ММФ–а у БиХ, рекао да ова институција нема никакве захтјеве, већ сугестије, које се подударају са захтјевима пословне заједнице за побољшање привредног амбијента.

“Пријатно сам изненађен позитивним ставовима ММФ–а, нема ниједне ствари о којима се прича у медијима и које синдикат около шири“, рекао је Шкребић.

Он је додао да ММФ сугерише да се у нови закон о раду кроз преговоре уграде искуства која су имале земље у транзицији, као и земље које имају боље уређен привредни систем.

“Радници нису против новог закона о раду, већ нерадници. Нисам сигуран да су ови што причају против новог закона о раду прави представници радника, већ буџетских корисника, и они не би ништа мијењали“, рекао је Шкребић.

Према његовим ријечима, нови закон о раду ће за раднике у реалном сектору сигурно бити користан.

“Када је ријеч о поштивању новог закона о раду, држава је та која мора гарантовати његово провођење, а ми као унија послодаваца никада нисмо подржавали оне који не исплаћују плате или не уплаћују порезе и доприносе“, рекао је Шкребић.

Он је нагласио потребу смањења пореза и доприноса, али и јавне потрошње.

“Не можемо имати толику администрацију на оволики број запослених, не може радник у администрацији да има дупло већу плату од радника у реалном сектору, јер са оваквим производним снагама нисмо у могућности повећати плате у реалном сектору без смањења јавне потрошње“, упозорио је Шкребић.

Директор Привредне коморе Републике Српске Драгица Ристић рекла је да пословна заједница подржава реформу радног законодавства, али и уређење цијелог тржишта рада, унапређење контролних органа и реформу образовног система.

“Указали смо на то да је основни захтјев пословне заједнице, осим реформе радног законодавства, био усмјерен на растерећење привреде од фискалних и парафискалних намета и да поздрављамо опредјељење да се крене ка томе“, навела је Ристићева.

Она је додала да растерећење привреде треба да буде веће, и да је сет недавно усвојених фискалних закона само први корак, те да се реализацијом других мјера за елиминасање сиве економсије очекује значајнији ефекат.

“И даље инсистирамо на враћању пореза и доприноса на ниво из 2007. године, а код уређења тржишта рада тражимо редефинисање улоге Завода за запошљавање“, рекла је Ристићева.