Хрвати увозе раднике из ЕУ
То се посебно односи на погранична подручја, посебно на Вараждинску и Међимурску жупанију. Међу странцима који ту раде највише је Мађара, којима за рад у Хрватској од 1. јула 2013. нису потребне дозволе, пише Јутарњи лист.
Само на подручју Слободне зоне Вараждин, у фирми Боксмарк, ради 50-ак Мађара које аутобус свакодневно превози на рад и враћа кући.
Послодавци су изјавили за Јутарњи да су стране раднике запослили у тренутку када су у изузетно кратком року преузимали нови пројект, на коме данас ради готово хиљаду радника.
Истовремено, многобројне фирме из сјеверне Хрватске почињу да се припремају за запошљавање словеначких држављана.
Лист подсјећа да је званична Љубљана, уласком Хрватске у ЕУ, задржала ограничења запошљавања хрватских радника, па је и Загреб одговорио истом мЈером.
Од јула би, међутим, према очекивањима хрватских власти, Словенија требало да укине ограничења запошљавања Хрвата, па би и Хрватска исто поступила. Због тога у фирмама из сјеверне Хрватске, посебно из грађевинског сектора, расте интерес за запошљавање Словенаца.
Истичући да постоји више разлога што се хрватски послодавци све више окрећу увозу радне снаге из иностранства, консултант за предузетничке зоне Слободан Микац је навео да је, упркос великој незапослености, у Хрватској осјетан недостатак квалификоване радне снаге.
На запошљавање странаца у Хрватској утиче и тешко стање на тржишту рада Словеније и Мађарске: иако је стопа незапослености у њима знатно мања него у Хрватској, незапосленост је велик проблем и у тим земљама.
У очекивању даље либерализације кретања радне снаге, стучњаци у Хрватској истичу да су слична искуства и других нових чланица ЕУ.
Док су миграције у првим годинама чланства углавном ишле према Западу, с временом су постале двосмјерне, па данас пуно западњака живи и ради у новим чланицама Уније, а то посебно важи за њихове престонице - Варшаву, Праг, Братиславу и Будимпешту, навео је лист.