Клинтон: Стране донације? Што да не
Он је инсистирао да та организација није прихватала никакве поклоне за услуге док је његова супруга Хилари била државни секретар САД.
Листа донатора Клинтон фондације нашла се под лупом пошто је Хилари Клинтон најавила своју намјеру да буде кандидат демократа за предсједничке изборе 2016, пренијела је Раша тудеј.
Прошле седмице, Клинтонови су признали да је било "грешака" у погледу транспарентности када је ријеч о страним донацијама њиховој фондацији, посебно у периоду када је Клинтонова била државни секретар САД, од 2009. до 2013.
Бивши амерички предсједник је, међутим, у интервјуу за НБЦ, емитованом током викенда, рекао да не види "ништа злокобно у покушају да богати људи из држава које су озбиљно укључене у развој потроше свој новац тако што ће помоћи сиромашнима".
Он је контроверзу око донација Клинтон фондацији описао као стару вијест, пренео је Ројтерс.
"Постојао је веома намјеран покушај да се фондација сруши. Код мене не постоји никаква сумња да смо икада свјесно учинили нешто неприкладно у смислу узимања новца како би утицали на било коју врсту политике америчке владе", казао је Клинтон.
У марту је, "Вол стрит џурнал" извјестио да је Клинтон фондација прихватила чак 68 милиона долара од елитних донора са блиским везама са страним владама и државним компанијама док је Хилари Клинтон била државни секретар САД.
"Ми добијамо новац од других држава и неке од њих су са Блиског истока", рекао је тада бивши предсједник Клинтон.
"Уједињени Арапски Емирати су нам дали новац, да ли се слажемо са свим што они раде? Не, али они нам помажу у борби против Исламске државе.Моја теорија у вези свега овог је, откријте све, и нека људи донесу свој суд", истакао је Клинтон.
У априлу је "Меклечи њуз сервис" извјестио да су, од 2001, Саудијска Арабија, Оман, Катар и УАЕ донирали око 40 милиона долара фондацији породице Клинтон.
РТ је раније извјестила да је од 2009. до 2013, године кад је дошло до ерупције кризе у Украјини, фондација породице Клинтон примила најмање 8,6 милиона долара од Фондације Виктор Пинчук, чије је сједиште у Кијеву.
У међувремену, о блиским односом Клинтонових са канадским магнатом за рударство Френком Ђустром, бавио се овог викенда "Вашингтон пост".
Канадски магнат понудио је свој приватни авион Клинтону 26 пута за послове фондације од 2005. укључујући 13 њихових заједничких путовања.
Бивши амерички предсједник, који за један интервјуу понекад наплаћује више од 500.000 долара, рекао је за америчку ТВ мрежу, да ће наставити да узима новац за своје говоре.
Клинтон је, међутим, рекао да би могао да размотри да се повуче или преузме "мање извршну улогу" у Клинтон фондацији уколико његова супруга постане предсједник, навела је британска агенција.
Као одговор на нападе, људи из кампање Клинтонове најавили су покретање веб сајта на коме ће бити "изнијете чињенице о позицијама Хилари Клинтон и њеној биографији".