X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
07/05/2010 |  09:17 | Извор: СРНА

ФИЛМ О ДИАНИ БУДИСАВЉЕВИЋ 2012. ГОДИНЕ

Филм о Диани Будисављевић, која је спасила на хиљаде српске дјеце из усташког концентрационог логора Јасеновац, биће сниман највећим дијелом у Републици Српској (РС) 2012. године, а режираће га Ђорђе Кадијевић - изјавио је СРНИ глумац и продуцент Тихомир Станић, чија продуцентска кућа "Балкан филм" из Козарске Дубице стоји иза овог филма.
Станић је неколико година тражио "најбољи угао за причу о усташком логору Јасеновац" и да је наишавши на узбудљиву причу о скоро непознатој судбини Диане Будисављевић схватио да је она даје добре могућности да се освијетли тај тренутак наше трагичне историје. "Тражећи најбољи угао да се исприча та прича, а да не буде усмерена ни против једног народа, нити против политике заједничког живота у миру, пре неколико година нашли смо узбудљиву причу о скоро непознатој судбини Диане Будисављевић Обексер, која је по цену сопственог живота и великих жртава успела да у том пакленом времену из срца пакла и таме, какав је био тај усташки логор, уз помоћ других храбрих жена, спасе више хиљада деце, а коју је историја неправедно превидела", рекао је Станић. Он је навео да ће предложак за сценарио највећим дијелом бити Дневник Диане Будисављевић, а окосница филма биће њена судбина и судбина једног преживјелог дјетета које много година послије Другог свејтског рата – 1982. године, сазнаје свој прави идентитет. "На сценарију ради велики тим људи из разних средина - из Хрватске, Србије,ЊНемачке и Израела, а редитељ филма је Ђорђе Кадијевић, који заједно са Владимиром Кецмановићем ради и на сценарију. Ђорђе Кадијевић је човек који памти то време и има одговорност према теми којом се бавимо", каже Станић. Снимање филма требало би да почне у мају 2012. године, а највећим дијелом снимаће се на оригиналним локацијама у Градини у Републици Српској. Станић је наводи да ће за потребе филма бити потребне хиљаде статиста и изражава увјерење да ће на снимању "имати сваког дана бар дупло више људи него што је потребно због теме и средине у којој се снима". "Та средина, људи који и лично, а и генетски, памте то трагично време, изнејеће посао на том филму", рекао је Станић. Он каже да је идеја о филму о Диани Будисављевић наишла на изузетно добар пријем у Републици Српској у свим сегментима друштва - од младих људи који о тој теми тек понешто знају па до људи који то памте и наравно до самог политичког врха - премијера Милорада Додика и предсједника Републике Српске Рајка Кузмановића, као и у Србији. "Највећу веру да ћемо успети у овом подухвату имам заиста у премијера РС Милорада Додика који је изузетан човек", рекао је Станић. "Мислим да је тема тако значајна, велика и да после седам деценија уопште не морамо ући у трку са датумима, важно је да се од овог подухвата не одустане", истакао је Станић. Станић, чији је "Балкан филм" стајао и иза филма "Турнеја" српског кандидата за Оскара у категорији најбољег играног филма ван енглеског говорног подручја, каже да је због идеје да направи филм о Јасеновцу и основао продуцентску кућу. "Идеју да снимим филм о Јасеновцу дала су ми деца мојих пријатеља из Козарске Дубице. На питање зашто никада није снимљен играни филм о Јасеновцу, никад нисам знао одговор, али ме то питање `заголицало` пре 4 до 5 година. Сазнао сам да је био већ у припреми филм `Дјеца Козаре` по сценарију Арсена Диклића у режији Лордана Зафрановића 1989. године. Почео сам да се распитујем и онда сам исто тако на једно питање мени упућено зашто се уопште распитујем о томе изговорио реченицу: `Ја ћу снимити тај филм`", рекао је Станић. Диана Будисављевић /рођена Обексер/, удата за Србина Јулија Будисављевића, професора Медицинског факултета у Загребу, организовала је током Другог сјетског рата велику акција спасавања српске дјеце из усташких логора срмти у Независној држави Хрватској /НДХ/ и покушавала да пронађе породице које би их подизале. Водила је и картотетку у коју је уписано око 12 000 малишана, како би им сачувала имена и вратила их родитељима послије рата. Картотека јој је одузета послије Другог свјетског рата. Хрватски државни архив објавио је 2003. године "Дневник Диане Будисављевић" – свједочанство о спасавању дјеце, поткрепљено документима и фотографијама, списковима дјеце и фотокопијама дијела картотеке. Диана Будисављевић умрла је готово заборављена у аустријском граду Инсбруку.