Влајки: Живи или мртви, Србима није допуштено да буду жртве
"Као што је познато, шкорпије, односно Срби, чак ни као мртви, не могу бити сматрани жртвама. Браво! Ово је крајњи доказ западног 'научног хуманизма'", наводи Влајки у свом саопштењу у коме је дио његових научних истраживања о злочинима над Србима у и око Сребренице до 1995. године.
Влајки оцјењује да, када жртве нису Срби, то је доказ "српске бестијалности" и "српске геноцидне природе", а када су масакрирани недужни цивили Срби, ти су злочини уствари "добра дјела".
"И то почињена од 'добрих момака' као што је Насер Орић и то као 'реакција' и 'превенција' на 'будућа српска злодјела', и као таква ни на који начин не могу се упоредити са 'прорачунатом кампањом српске агресије'", наводи Влајки и констатује да живи или мртви, Србима није допуштено да буду жртве.
Он подсјећа у свом истраживању да је у нападима на 50 српских села око Сребренице до краја 1992. године убијено 1.500 људи и да је тадашњи муслимански командант у том подручју био управо Орић.
Новинар "Торонто Стара" Бил Шилер је писао да му је Орић током интервјуа показао снимак на којем држи одсјечене главе његових српских жртава и хвали се како је убио стотине Срба.
Влајки преноси да је амерички Стеј департмент писао да су муслиманске снаге из Сребренице убиле најмање 60 Срба, углавном цивила, у селима код Братунца, а писано је и да су "људи у Сребреници схватили 1995. године да су године масакра и одмазде значиле да не могу очекивати никакву милост након небројених напада на српска села које је извео њихов 'неустрашиви' командант Насер Орић".
Орић се 1994. године новинарима "Вашингтон поста" похвалио ратним трофејима - видео касетама на којима су на спаљене српске куће и тијела Срба без главе, набацана на гомилу.
Холандске трупе УН у Сребреници пријавиле су да су видјеле муслиманске војнике како се шуњају око Сребренице и отварају ватру на њихове осматрачнице да би створили утисак као да их Срби нападају, док је бивши мировни изасланик УН у Југославији Јасуши Акаши сматрао више муслиманско руководство Сребренице криминалном бандом, подводачима и црноберзашима.
У студији о Сребреници Јана Вилема и Норберта Бота се, како истиче Влајки, наводи да је "босански гарнизон, руковођен Орићем, био крив за злочине, посебно током зиме 1992/1993, те да је извјесно да се нису разоружали, као што је било предвиђено планом о 'безбједносним зонама'".