БиХ недостају специјалисти радиологије
Осим недовољног броја или неисправних апарата, додатни проблем је недостатак доктора радиологије којих скоро да и нема на тржишту рада. На евиденцији незапослених има их само у Тузланском кантону.
На Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву прошле године није било ниједне одбране докторске дисертације из области радиологије.
- У посљедњих пет година четири кандидата су одбранила докторску дисертацију из области радиологије, а један кандидат је пријавио тему докторске дисертације из ове области - рекли су на Медицинском факултету у Сарајеву.
У евиденцији незапослених особа Службе за запошљавање Кантона Сарајево, евидентирано је 88 инжењера медицинске радиологије, али нема евидентираних доктора медицине - специјалиста радиологије. Иста је ситуација и с докторима радиологије у Босанско-подрињском и Средњобосанском кантону, има инжењера, али нема специјалиста.
У евиденцији Службе за запошљавање ХНК налазе се 22 особе са звањем инжењера медицинске радиологије.
У Служби за упошљавање Посавског кантона у посљедњих пет година није евидентиран ниједан радиолог. Ниједног доктора радиологије на евиденцији незапослених нема ни Западно-херцеговачки кантон.
- Имамо незапослених осам инжењера медицинске радиологије, једног техничара радиолошких система и два оператера на опреми медицинске радиологије - рекли су у Служби за запошљавање Западнохерцеговачког кантона.
Једини кантон, међу онима који су доставили податке, у којем постоје незапослени доктори радиологије је Тузлански кантон.
- Доктора медицине радиолога на евиденцији је тренутно 17. У посљедњих пет година кроз евиденцију тог занимања било је 36 особа - навели су из ТК.
Предсједник Докторске коморе ФБиХ Харун Дрљевић сматра да је недостатак радиолога хронични проблем, а да кључну улогу игра приватни сектор у који одлази велики број доктора.
- Ја сам љекар 34 године и увијек је недостајало радиолога. То је дисциплина која се више базира на дијагностици, него на терапији па је мање атрактивна. Приватно је то добро плаћено и ако се држава буде овако маћехински односила према здравственом сектору, то ће у будућности бити све већи проблем. Према нашим стандардима и нормативима, не можемо имати више радилога. Један радиолог не може урадити више од пет магнета дневно, а код нас раде по 20. Приватни сектор у томе види прилику, ординације купују магнете и болнице губе радиологе - рекао је Дрљевић.
Проблем је, истиче, нерационализација, односно то што се магнетна резонанца користи као дијагностичко средство, умјесто као посљедње.
- Нерационална употреба ствара гужве. То је погрешно и веома скупо. Такво здравство не може ни Америка поднијети. Ја се бавим карциномом дојке и пацијентицу шаљем на магнет само ако сматрам да све друге методе нису имале ефекта, док има љекара који прескачу све дијагностичке методе и упућују пацијенте на магнет. На Европском форуму докторских комора приказани су нам случајеви гдје је само једна америчка држава имала 140 милиона долара штете јер се дијагноза у 68 одсто случајева могла успоставити радиограмом, а пацијенти су ишли ма магнет - рекао је Дрљевић.
Ипак, сматра да би БиХ, од недовољног броја радиолога, више требало да забрињава недостатак педијатара, хирурга и психијатара.
Извор: Кликс