latinica  ћирилица
15/11/2018 |  07:30 | Аутор: СРНА

Кустурица: Књига "Шта ми ово треба" показује моја политичка запажања

Прослављени свјетски редитељ Емир Кустурица рекао је да је његова књига "Шта ми ово треба" политичка и да показује његова политичка запажања посљедњих 25 година.
Емир Кустурица (фото:Sputnik) -
Емир Кустурица (фото:Sputnik)

- Ево како би Иво Андрић сажео оно за шта је мени било потребно 360 страна - Нико не зна шта значи родити се и живјети на ивици између два свијета, познавати и разумијевати и један и други, а не моћи учинити ништа да се они објасне међу собом и да се они зближе, вољети и мрзити и један и други, колебати се и поводити цијелог вијека, бити као два завичаја без иједнога, бити свуда код куће и остати заувијек странац. Укратко, живјети распет, али као жртва и мучитељ у исто вријеме. То су људи са границе, духовне и физичке, са црвене и крваве линије, која је усљед неког тешког и апсурдног неспоразума потегнута између људи, божјих створења, између којих не треба и не смије да буде граница - рекао је Кустурица на вечерашњој промоцији књиге у Југословенској кинотеци у Београду.

Он је нагласио да му се свиђа реакција људи на његову књигу, зато што живимо у времену које метафорички подсјећа на једну епизоду из књиге Чингиза Ајтматова, у којој једно племе зароби друго и припрема робове тако што им на ошишану главу навлачи овчију кожу, која на сунцу почиње да се скупља и мрви мозак, а ко преживи остаје без сјећања и претвара се у идеалног роба.

- Када не бисмо говорили о покушају да се свијест промијени и да секуларно свештенство, које влада овдје, жели да нам од Косова направи фигуру која је анахрона и архетипска и излази из сфере у којој наше духовно биће постоји, када не бисмо спомињали Живојина Мишића и када не бисмо Видовдан обиљежили 2014. у Андрићграду, када не бисмо биљежили оно што биљежимо и не бисмо имали активистички став, подсјећајући људе на везу историје и онога што ми данас живимо, онда бисмо имали ту причу о губљењу памћења и претварању у оно што јесте крајњи циљ корпоративног капитализма, да без сјећања постанемо добри купци и добри робови - рекао је Кустурица.

Писац, новинар и критичар Мухарем Баздуљ рекао је да је Кустурица један од ријетких изузетака, који се ниједног дијела своје прошлости није одрекао и да држи континуитет који се тиче политичких и идеолошких ставова, али и у писцима које призива, као што су Бохумил Храбал и Чарлс Буковски, који су имали двије заједничке црте - јако су вољели пиво и били су аполитични.

- За Кустурицу можеш да кажеш све осим да је аполитичан, али у његовом призивању те двојице може се видјети носталгија за неком другом епохом, у којој не би морао да се пита шта му ово треба и не би уопште морао да учествује у политичком животу у најширем смислу, него би могао да се бави само умјетношћу - рекао је Баздуљ.

Кустуричина књига, каже он, свједочи о једном ријетком континуитету дјеловања и начину да се живи без фиге у џепу, да се реагује страствено, људски, са ризиком да погријешиш, али увијек искрено.

Он је додао да у нашој култури нема човјека који је неправедније оптуживан за разна непочинства од Кустурице.

- Имате читав један круг у Београду који себе сматра космополитским, а Кустурицу сматра националистом. Космополита значи грађанин свијета. Свијет има седам милијарди становника. За ове људе, које сам помињао, свијет је у најбољем и најширем смислу 300 милиона Сјеверноамериканаца и 300 милиона западних Европљана. Лако је рећи да је Кустурица препознат и у Кини, и у Јужној Америци, и у Русији, али он је препознатљивији од свих њих заједно и у овом дијелу света за којим они пате - рекао је Баздуљ.

Он је навео да је у великим италијанским књижарама, осим Предрага Матвејевића, Кустурица једини Јужнословен чије књиге стоје међу свјетском књижевношћу.

О Кустуричиној књизи говорили су и Манојло Вукотић, директор "Вукотић медије", издавача књиге, Љиљана Смајловић, новинар, и Мило Ломпар, професор.