Сјећање на жртве Холокауста, вијенци положени и у Бањалуци

Логори смрти, уништавање етничких заједница, присилни рад – обиљежили су Тотални рат, како се још назива Други свјетски. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Јасеновац, Старо Сајмиште - само су нека од масовних стратишта жртава нацистичке идеологије. На звјерске злочине у концентрационом логору на новом Београду, данас нијемо подсјећа споменик жртвама.

-Управо због непојмљивог обима злочина почињеног над Јеврејима у Холокаусту, као и над Србима у НДХ, данас смо у обавези да разумијемо узрок Холокауста и тако отклонимо и најмању могућност да се на тлу Европе поново деси нешто слично - истакао је Зоран Ђорђевић, министар за рад и изасланик предсједника Србије.

Питање је то свјетске цивилизације, која је дозволила да се такав злочин догоди, упозоравају из Јеврејске општине у Бањалуци. Упозорење је утолико важније, јер су свјесни чињенице да у свијету и Европи има назнака враћања фашистичких идеја. Уз то и негирање злочина.

-Нијемци су направили страшан злочин. Али је 50-их, 60-их година Вили Брант отишао у Израел и извинио се за оно што су Нијемци урадили. Хрватска никад неће јасно да каже шта је урађено у НДХ. Али људи који живе у Хрватској, морају се тога одрећи - рекао је Ђорђе Микеш, потпредсједник Јеврејске општине Бањалука.

Историчар Зоран Пејашиновић истиче да се Јевреји данас сјећају шест милиона својих саплеменика, страдалих у највећем геноциду у историји. Ријеч је, каже, о идентитетском питању. Зато је важно сећати се, и не само то, већ и имати став!

Наша прича о Холокаусту почиње у Јасеновцу - јединственом међу свим логорима, страшнијем од Аушвица и Треблинке, каже епископ пакрачко-славонски Јован.

О злочинима с друге стране Саве, свједочи Доња Градина, гдје су положени вијенци и отворена изложба фотографија. Због будућности, не смијемо заборавити прошлост, поручује предсједница Српске.

-Морамо његовати сјећање на жртве, морамо цијенити оно што јесте било у прошлости, морамо из тога увијек извлачити поуке, да знамо шта је то добро, а шта зло - истакла је Цвијановић.

Зло су на својој кожи осјетили милиони Јевреја у Аушвицу. Неколико десетина преживјелих, положили су вијенце бијелог и плавог цвијећа уз Зид смрти. 

27. јануара 1945. године, Црвена армија ослобађа заробљенике из Аушвица, највећег логора у окупираној Пољској, затекавши свега седам хиљада преживјелих. Иза капија са циничним називом "рад ослобађа”, у гасним коморама логора убијено је око милион Јевреја, Рома, Синта и Пољака. Тачан број умрлих у логорима није познат, али се сматра да је већи од шест милиона.