Шта је Гачићу омогућило слободу и зашто убиство полицајца није терористичко дјело?

Гачић се након одслужене двије трећине казне у Зеници, а потом и Бихаћу, вратио у Бањалуку и све вријеме свог боравка ту био је под потпуном контролом полиције, потврдио је данас то и министар унутрашњих послова Драган Лукач. Било је јасно да је ријеч о опасном човјеку, на што је упозоравао и тадашњи директор КПЗ-а Бихаћ, који је рекао да ће Гачић, који је иза себе имао два убиства, сигурно поново убити.

Према налазима психијатра, описан је као болесник који пати од поремећаја личности шизоидно-параноидног типа, а уз то и вјерски фанатик. У Бањалуци је, након изласка из затвора 2017. године, радио као волонтер, а потом продао имовину и настанио се у Коњицу. Тамо је 4. фебруара убио Суада Султанића, након чега је за њим покренута једна од највећих полицијских потрага.

Осам дана трајала је опсежна полицијска потрага за бјегунцем, о коме су извијестили бројни свјетски и регионални медији. Гачић је убијен, а федерални и медији из Српске данас анализирају рад полицијских органа. Иако поступке колега са друге стране ентитетске линије разгрничења не жели да коментарише, министар унутрашњих послова Српске каже да кривицу можда треба тражити у измијењеним законским рјешењима.

- Един Гачић се након пуштања из затвора појавио у Бањалуци, гдје је и рођен, и био је под потпуним надзором Министарства унутрашњих послова сво то вријеме. Вјероватно му се није свидјело то што смо га контролисали свакодневно, па је напустио Бањалуку и преселио се у Федерацију - истиче Лукач.

Како се случајеви слични Гачићевом не би понављали, БиХ хитно треба да се врати старом рјешењу у кривичном законодавству, каже Милан Тегелтија, предсједник ВСТС-а, добар познавалац кривичног права. Измјеном закона из ове области, каже, БиХ је обавезно психијатријско лијечење ограничила и пребацила на терет центара за социјални рад, који углавном немају потребан капацитет.

- Садашња мјера може се изрицати само уз казну или условну осуду и може трајати искључиво онолико колико траје казна односно условна осуда, односно њено казнено вријеме провјеравања. Према томе, када истекне казна или условна осуда, без обзира што и даље постоји опасност то лице више не потпада под такву врсту мјере, односно упућује се центру за социјални рад који даље преузима некакве активности - наводи Тегелтија.

Не крене ли БиХ у промјену праксе, случајева попут Гачићевог могло би бити још. И управо њихово спречавање морао би бити главни мотив надлежнима, кажу безбједносни стручњаци. Гачић није први бивши припадник одреда Ел Муџахид који је у БиХ сијао страх и након рата. Све то, каже стручњак за безбједност Џевад Галијашевић, шаље јасну поруку.

- То нам говори да је крање вријеме да безбједносне агенције озбиљно третирају тај феномен, феномен одреда Ел Муџахедин. Они су и данас веза са појединим и западним и арапским службама. Они су и данас пријетња безбједности БиХ - истиче Галијашевић.

Готово сви терористички напади, од којих су највећи они у Витезу, Бугојну, Зворнику и Рајловцу на неки начин повезани су са сљедбеницима овог покрета и већина их је била усмјерена ка држави, односно полицији. С обзиром на то да је и једна од жртава Гачића полицајац - Махир Бегић, поставља се питање, да ли је и то дјело требало да буде окарактерисано као терористичко.

- Не знам у ком ће правцу истрага ићи, али на почетку нисмо имали јасне доказе који повезују жртву и починиоца. У том смислу мислим да би и струка и експерти требало да пусте један милтидисциплинарни тим да да одговор на то питање. Зашто? Зато што, ако гледате елементе и Зворника и Рајловца и овог посљедњег случаја, његов мотив отишао са њим. Ми не можемо доћи до мотива зашто се та особа одлучила да нападне институције - каже Армин Крзалић, професор на Факултету за криминалистику, криминологију и безбједносне студије у Сарајеву.

Федерални медији пишу и како је Гачића 2000. године помиловао тадашњи предсједник тог ентитета Ејуп Ганић. Гачић је четвороструки убица, који заслугом полиције више није пријетња безбједности, али је велика опомена и БиХ и њеним безбједносним структурама.