Међународни дан матерњег језика

Млади у Српској у свакодневном говору не обраћају много пажње да исправно говоре у међусобној комуникацији, док то није случај када се налазе у школским клупама. Свјесни су да и да употребљавају доста ријечи страног поријекла.

Позајмљивање и коришћење ријечи страног поријекла није толико велики проблем, колико у нашем народу преовладава мишљење да матерњи језик не требало нешто посебно учити, јер га већ по рођењу знамо, каже Кармела Ракић, доктор филолошких наука и професор српског језика и књижевности у Гимназији "Филип Вишњић" у Бијељини.

- Преовладава мишљење да би српски језик ваљда требало да уче само они којима је то позив, као што су професори, и да генерално нема потребе да се учи матерњи језик, јер се он говори. А онда имате у пракси сасвим другачију слику - чињеницу да су дјеца са 15 година недовољно развијена у вербалном смислу и да нису у стању да искажу најпростије мисли на матерњем језику и да говоре страни језик као да им је страни језик - каже она.

Да би се проблеми са схватањем великог значаја српског језика ријешили, потребно је доста уложеног времена, што опет не мора значити да ће проблеми нестати. На очувању и подизању свијести о значају језика потребно је да се укључе сви у друштву.

- То подразумијева, прије свега, одрђену основу коју су ђаци на донијели из основне школе, из породице, из друштва уопште. Дакле, то је склоност ка читању коју можете мало да поправите и доградите, можете некога да придобијете с времена на вријеме за тај посао, али то није некаква масовна појава, којом све ђаке можете да заинтересујете - додаје Ракићева.

Она напомиње да је један од разлога незаинтересованости младих за матерњи, у овом случају српски језик, то што читање, проучавање и учење српске прозе и поезије, одузима доста времена. Према процјенама, у свијету постоји око 10 милиона људи који говоре српски језик, и докле год има људи који га користе, он неће изумријети, истиче Ракићева.