Агенција за банкарство Српске - банке да преиспитају цијену накнада за клијенте

Колико плаћају за основну услугу банке – вођење текућег рачуна, саговорницима је требало времена да се присјете.

Само на име прихода од платног промета банке у Српској прошле године инкасирале су 100,2 милиона КМ, чак 8,1 милион више него у 2017. години. Да зараде у неким случајевима нису биле реалне, признају и у ресорној Агенцији.

- Агенција за банкарство је у марту 2018. године издала препоруку банкама које су имале значајнији раст прихода од платног промета да изврше анализу трошкова који су везани за банкарске услуге, те да на бази објективних критеријума и стварно насталих трошкова изврше корекције износа тих услуга у складу са стандардима и правилима струке - наводе у Агенцији за банкарство Републике Српске.

Да банке остварују приличну зараду на провизијама сигуран је и Бојан Кресојевић.

- Саме накнаде које банке остварују са физичким и правним лицима су релативно значајан приход за њих, с обзиром да су оне релативно једнаке укупним расходима за плате које имају банке у Српској - каже Кресојевић.

Сличну ситуацију у Србији тамошња Народна банка одлучила је да, ако ништа, учини транспарентнијом.

На интернет страници ове институције објављен је регистар цијена банкарских накнада.

Професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић каже – сада је до корисника.

- Сада не морају грађани да иду од банке до банке, од сајта до сајта. Могу на једном мјесту сасвим довољно да се информишу. На грађанима остаје, да ли ће они то радити или неће - истиче Савић.

Бојан Кресојевић каже – цијене накнада у благом су, али сталном расту, посљедњих неколико година.

И то је, сматра, фер, јер је технологија која прати платни промет сложена и можда напреднија него у неким другим областима.

Ипак, на доступности података не би било згорег порадити.

- Један од проблема на тржишту банкарства јесте што се услуге све чешће групишу у одређене пакете и на тај начин мало замагљују слику самим клијентима када бирају које ће услуге користити - појашњава Кресојевић.

Какви су ефекти праве конкуренције, можда се најбоље види на тржишту Хрватске.

Током прошле године, на промјену банке са којом послује мјесечно су се, у просјеку, одлучивала 182 клијента.

Ове године просјек се удуплао. Хрватска је од 2017. године започела са спровођењем европске директиве о упоредивости накнада, пребацивању рачуна и приступу основном рачуну.

Грађанима је омогућено да рачуне селе из једне у другу банку онако како мијењају телеком оператера или љекара.

Довољно је да незадовољан клијент новоодабраној банци да пуномоћ и чека да рачун буде пребачен.