Свједочили о злочинима над Србима у Чемерну
Свједок "Г" је, када му је предочена његова ранија изјава - да је циљ акције био чишћење околних села, рекао да је можда то изјавио, али да се не сјећа.
Он је испричао да је 9. јуна 1992. године у мјесто Корита дошао велики број људи, међу којима је био и Дурак, те да је ту први пут чуо да је дошла војска из Какња с циљем да крену на село Чемерно, гдје су распоређене хаубице.
Свједок "Г" је рекао да у селу није видио хаубице, те додао да су им у мјесту Корита подијељене црвене траке као знак распознавања и да је војска, заједно са мјештанима, кренула у Чемерно.
Он је испричао, између осталог, да у Чемерну није видио ко је пуцао и да ли су људи убијени, додајући да је на путу видио како лежи мртва старија жена.
Заштићени свједок је рекао да од Дурака није добио ниједно наређење, као и да у мјесту Корита, ни у акцији на Чемерну није видио оптужене Нусрета и Мирзета Бешлију, као ни Хамдију Спахића.
Данашње рочиште почело је саслушањем свједока Тужилаштва БиХ Милоша Горанчића, којег су индиректно испитали браниоци оптужених.
Горанчић је рекао да је на Чемерно отишао код тетке Спасеније Дамјановић пет-шест дана прије напада.
Хаџићев бранилац, Анто Гргић подсјетио га је на исказ који је дао у Полицијској станици Соколац 2007. године, у којем је наведено да је добровољно са јединицом дошао да заштите село од напада такозване Армије БиХ и заштите српско становништво.
Горанчић је данас поновио да је, прије свега, отишао због тетке и њене двије кћерке, код којих је и раније често ишао, потврдивши да је на Чемерно отишао добровољно, а да је тамо већ била војска, те да не зна у ком правцу су дејствовале четири хаубице које су биле у селу.
Он је навео да се за вријеме напада, који је почео 10. јуна 1992. око 5.30 часова, са рођаком Љубишом Лазендићем налазио код штале Драгана Дамјановића, али да не зна колико дуго је трајала пуцњава.
Горанчић је рекао да је имао аутоматску пушку, коју је добио на Округлици, те да је са Лазендићем пружао отпор.
Он је испричао да је на том мјесту у размаку од пет минута рањен у оба рамена, те да је, док је још био свјестан, видио како је Лазендић убијен рафалом.
Горанчић је додао да је, након што га је неки младић на коњу извукао, пребачен у болницу на Корану, гдје је чуо шта се десило у Чемерну.
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.
Наставак суђења заказан је за 16. мај.