Трнинић: Све мање времена за реаговање
Трнинић је указао да је у јавности "промакла" информација о састанку Међудржавне комисије на којем је, осим продужења рока рада електране за 20 година, потврђено да Хрватска и Словенија збрињавају свој дио отпада.
- Ово је проблем на који смо континуирано упозоравали, пратећи доступну документацију и сазнања са терена. Јавност смо упозорили на такав расплет 27. септембра прошле године, на грађанским протестима, као и 30. септембра када смо се упутили у Словенију, да испред Нуклеарне електране Кршко и на језеру Блед гдје се одржавао састанак ресорних министара Хрватске и Словеније, изразимо недвосмислено противљење грађана одлагалишту на Трговској гори - рекао је он.
Трнинић је додао да након скоро 10 мјесеци Министарство иностраних послова у Савјету министара омаловажава ову тему.
- Немамо информацију да ли је то због лоше комуникације или нерасполагања правим информацијама. Очигледно је потребно да се деси катастрофа, па да се онда крене пребацивати одговорност са једних на друге. Апелујемо на здрав разум и одбрану живота, иако свјесни тога да живот обичног човјека не котира високо код оних који са обичним човјеком немају додира - додао је Трнинић.
Извршни директор Архус центра Емина Вељовић подсјећа да су Хрватска и Словенија, као чланице ЕУ, дужне да примјењују директиве ЕУ, попут директиве Процјене утицаја на животну средину - ЕИА која је измијењена више пута како би се што боље ускладила са одредбама ЕСПОО конвенције, односно Конвенције о процјени утицаја на околину у прекограничном контексту, а чије су потписнице БиХ и Хрватска.
- Према тој директиви и конвенцији, осим већ јасне обавезе правовременог информисања тзв. погођене сусједне државе, у ситуацији када је држава чланица свјесна да пројекат планиран на њеној територији вјеројатно има значајан утицај на околину у другој држави чланици, или у погођеној држави, у овом случају БиХ, та држава је дужна да омогући и адекватне консултације са погођеном државом - навела је Вељовићева.
Она је рекла да се, на основу изјава представника Хрватске, може закључити да БиХ није пружена прилика за адекватне консултације о овом питању нити се уважава јасан став и брига БиХ да ће овај пројекат имати значајне, дугорочне утицаје на околину и здравље њених грађана.
У Загребу је у уторак, 14. јула, одржана 14. сједница Међудржавне комисије за праћење провођења Уговора између влада Хрватске и Словеније о уређењу статусних и других правних односа у вези улагања, кориштења и разградње Нуклеарне електране Кршко.
На сједници је потврђена и трећа ревизија Програма разградње нуклеарне електране Кршко и Програма збрињавања радиоактивног отпада и истрошенога нуклеарног горива из Нуклеарне електране Кршко.
Претходно је сагласност за потврђивање треће ревизије програма изгласао парламент Хрватске 28. фебруара.
Идућа сједница планирана је за прву половину 2021. године у Словенији.
Хравстка планира да половину радиоактивног отпада из Нуклеарне електране Кршко, за коју је обавезна, одлаже на подручју општине Двор, на граници са БиХ.
Осим тога, Хрватска планира да на овој локацији одлаже и постојећи институционални радиоактвни отпад.