Кардиоваскуларне болести међу водећим узроцима смртности; Који су видови превенције? (ВИДЕО)

Међународни конгрес ХИСПА и ЈЗУ Болнице "Свети врачеви"Фото: РТРС

Пушење, гојазност, физичка неактивност ризици су за обољевање од кардиоваскуларних болести.

У Републици Српској прије 20 година смртност од ових болести износила је 57 одсто, а данас је то 42 процента. Најбитнија је превенција.

- Када се превенција не поштује онда се развије срчани инфаркт. За 30 до 60 минута се дође у ангио салу да се одчепи тај крвни суд, да се реконструише како неби изумро миокард. Када миокард оде, тада имамо замарање, гушење и што прије дођемо мања ће количина миокарда да изумре - појаснио је Милан Недељковић, интервентни кардиолог и предсједник Српског љекарског друштва

Небојша Тасић, предсједник Удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога – ХИСПА поручио је пацијентима да иду на превентивне прегледе који су квалитетнији од систематских.

- Они су јако важни, јер превентивним прегледима све и да сте потпуно здрави успијевате да на вријеме откријете ваше проблеме, а ми смо ту да са овим новим сазнањима их успјешно ријешимо - рекао је Тасић.

Министарство здравља припрема превентивне програме које ће спроводити домови здравља и болнице.

Секундарна и терцијарна превенција подразумјева мрежу сала интервентне кардиологије.

- То је мрежа сала интервентне кардиологије коју комплетирамо са завршетком болнице у Добоју и Требињу, гдје ћемо на потезу од Приједора до Требиња имати распоређене мрежу сала за интервентну кардиологију и брзо реаговање у случају инфаркта миокарда - нагласио је Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите у Влади Српске.

У протеклих 20 година много се радило на унапређењу здравственог система.

Од великог значаја је развој кардиохирургије у Бањалуци као и покретање интервентне кардиологије у болницама у Српској.

- Много се ради у том сегменту модернизације болница како би одговорили на оне највеће изазове, не само у смислу инфаркта миокарда као пријетеће кардиоваскуларне болести, него и о инфаркту мозга - навео је Ранко Шкрбић, декан Медицинскиг факултета у Бањалуци.

Златко Максимовић, директор ЈУ Болнице "Свети врачеви" у Бијељини истиче да је нови стандард важани за права пацијената и за њихову центричност, тако да се, како каже, уводе нови термини, а пратиће се и свјетски трендови.

"Заштита срца и крвних судова – свјетски резултати у регионалном окружењу – успјех ХИСПА програма" тема је трећег Хиспа конгреса у Бијељини који је окупио око 1.000 љекара из 15 земаља.