Обиљежен Свјетски дан добровољних давалаца крви: Хуманост која спашава животе (ВИДЕО)
Почеци добровољног давалаштва крви сежу у другу половину прошлог вијека, и теренски рад екипа служби за трансфузију, да би биле прикупљене потребне јединице крви. Међу најраније формираним је Служба за трансфузију у Требињу, која је почела да ради 1966.године. Тада су организовани и први активи добровољних давалаца.
- У једном периоду је пет одсто становништва даровало крв. И та једна традиција у Требињу, која расте од 1966. је створила ту културу давања крви - рекао је Бранислав Шпуран, вишеструки добровољни давалац крви из Требиња.
Душанка Бубало, деведесетједногодишња наставница српског и руског језика, памти 21.јун 1966., када је, захваљујући Ристу Шпурану, добровољном даваоцу крви, спашен њен и живот бебе, приликом порода.
- Он је тада рекао да ће дати крв да спаси дијете, и дао је течност која се не може направити ни купити - каже Душанка.
Само у Требињу за шездесет година даровано је готово шездесет четири хиљаде јединица крви. У Републици Српској дарованих јединица је све више.
- Подршка добровољном давалаштву крви не треба да се тражи, она се подразумијева у овој средини, ја нисам упознао неку особу, за ових двадесет шест, двадесет седам година колико сам у Трансфузијској служби, која није подржала ове најхуманије активности, и сматрам да је добровољно давалаштво крви у нашој средини развијено управо у том широком фронту - рекао је Драган Шаренац, шеф Службе за трансфузијску медицину, Требиње.
Захваљујући добровољним даваоцима прикупљене су значајне дозе крви.
- Прошле године у Заводу је, кроз службе за трансфузијску медицину Републике Српске, прукупљено је око четердесет четири хиљаде јединица крви, од чега више од 70 одсто кроз организоване акције, или што нам се даваоци јаве самоиницијативно - истакла је Гордана Гузијан, помоћник директора Завода за трансфузијску медицину Српске.
Свака здрава особа од 18 до 65 година, може да буде давалац крви из хуманих разлога, нема никаквих опасности од самог давања, не ствара навику. Добровољни даваоци су база, која истрајава на постулату да „пацијент не чека крв, него крв пацијента“. Никада се не зна када ће и коме бити потребна као лијек.