Дервентска шаргија на путу до званичне културне заштите (ВИДЕО)
Баш као у стара времена! Шаргија се свирала на игранкама, прелима, свадбама и црквеним саборима. Уз звуке шаргије и виолине играла се позната дервентска бруђа.
- Ја сам као дјевојчица чувала говеда, овце, пјевала по њивама и тако су наше другарице и другови пјевали, шаргијали - каже Мира Вајић из Осиње.
Захваљујући полазницима школе шаргије, вјештина свирања шаргије и данас се преноси с кољена на кољено. Основе свирања овог инструмента учи више од 30 младих Дервенћана!
- Увијек ме привлачило, у фамилији ми је покојни дјед свирао шаргију и због тог је мене привукао тај традиционални инструмент - каже Марко Рауковић, полазник школе шаргије.
- Ја сам се опредијелио за изворну музику јер ово је ипак наша традиција, дио нашег идентитета - прича Дени Квакић, полазник школе шаргије.
Иако је на територији Посавине шаргија присутна вијековима, теренска истраживања први пут су проведена. Истраживачи су у три етапе обишли дервентска села и документовали аудио и видео материјал. Традиционална кола тами-там, повраћанац и поскакуша први пут су нотно записана.
- Подручје које смо ми сада радили је Горњи и Доњи Детлак, Појезну, околину Дервенте што нам је уже и најближе, из разлога што смо ту могли да нађемо казиваче који су били адекватни саговорници. Шаргија има своју будућност и не требамо да се бринемо за њу - рекла је Сања Пупац, етномузиколог у Музеју Републике Српске.
Сав прикупљени материјал остаје трајна архивска грађа у дервентском Mузеју и Библиотеци.
- Свакако ће бити на листи нематеријалног културниг наслијеђа, ми смо покренули неке приче у вези с тим, то има реалне шансе да се деси у неком скоријем периоду - каже Весна Шаин, директор Народне библиотеке "Бранко Радичевић" Дервента.
Иако зборова и прела више нема, данас се шаргија свира на свадбама и рођенданима. С обзиром на то да интересовање за овај инструмент не јењава, чини се да ће шаргију у Посавини свирати и генерације које долазе.