X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Филм: Фалсификатор
04/11/2012 |  09:32 | Извор: СРНА

Кузмановић: Велики пројекат "Енциклопедија Српске"

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић истиче да је Академија постала стуб науке, културе и свеопштег развоја у Српској, те да је позната широм Европе, и најављује велики пројекат "Енциклопедија Републике Српске".
 - Фото: СРНА
Фото: СРНА
"У протекле четири године на реализацији овог пројекта било је ангажовано више од 400 сарадника из различитих области", појаснио је Кузмановић. Он наводи да енциклопедијска издања у свим државама свијета представљају један од најпоузданијих и најзначајнијих извора, регистара и база података, те је тако и пројекат "Енциклопедија Републике Српске" један од највећих и најзначајнијих пројеката Академије, који је од великог значаја за Српску. Специфичност "Енциклопедије Републике Српске" и захтјевност њене припреме огледа се у обради више од 3.000 насељених мјеста у 61 општини у Српској, што није случај у другим енциклопедијама које пажњу посвећују искључиво већим насељеним мјестима. "Познато је да је институцијама које су специјализоване за припрему енциклопедијских издања потребно и више од десет година за припрему једног тома. То потврђује да је ријеч о једном од најзахтјевнијих издавачких подухвата", појаснио је Кузмановић, који очекује да први од четири тома буде предат у штампу крајем сљедеће године. Он је нагласио да је жеља Академије била да, без обзира на велике потешкоће на које наилазе у прикупљању потребних података, свако насељено мјесто добије своју одредницу, јер ће на тај начин ова публикација представљати личну карту, земљишни и имовински грунт Српске. У "Енциклопедији Републике Српске" биће обрађене све области друштвеног живота, укључујући привредне, културне, образовне и друге сфере живота, као и личности које њима припадају у времену у коме живимо. "То ће бити свеобухватно издање, које ће створити објективну слику о Републици Српској, те ће служити сваком човјеку који живи на њеном простору и изван ње. До сада је регистровано око 11.000 одредница, а обрађено је око 3.000", прецизирао је Кузмановић. Он истиче да све тешке околности нису битно утицале на рад и развој Академије, јер је она у протеклом периоду дала значајан допринос културном и образовном, али и привредном, економском и технолошком развоју Републике Српске. У прилог томе говори податак да Академија традиционално, сваке године, одржава међународни научни скуп „Савремени материјали“, у чијем раду учествују најеминентнији научници из цијелог свијета. Покренут је и међународни часопис "Цонтемпорарy Материалс", чиме је нашим научницима омогућено да објављују своје радове из области савремених материјала равноправно са свјетским стручњацима. Недавно је отворена Лабораторија за електронску микроскопију, у саставу Академије, која ће омогућити домаћим научницима и истраживачима из области биотехничких, техничких и медицинских наука да брже и ефикасније проводе своја истраживања, што је значајно и за домаћу привреду, јер ће испитивања разних материјала, први пут, моћи да врше у Републици Српској, што ће умногоме смањити досадашње трошкове. Пратећи проблеме и трендове у вези са производњом енергије, АНУРС је у протеклих неколико година радила на више пројеката из области обновљивих извора енергије, енергија сунца и вјетра, стварајући тиме директан допринос енергетском сектору Републике Српске. "Ових дана биће отворена мања соларна електрана, постављена на згради Академије, која ће бити повезана са Академијином лабораторијом за соларну енергетику, у којој ће бити стално вршена испитивања искористивости енергије Сунца на подручју Бањалуке, а резултате ће моћи користити привредни субјекти", појаснио је Кузмановић. Тим Академије радио је на вишегодишњем пројекту "Репродуктивно здравље у Републици Српској“, с циљем превенције све израженијег проблема у свјетским оквирима, а посебна пажња посвећена је и актуелним друштвено-политичким питањима. С тим у вези, органзивовано је више научних скупова и издато неколико књига у којима су штампани реферати са тих скупова. Кузмановић је рекао Срни да му поновни избор на мјесто предсједника АНУРС-а и повјерење које су му тиме указале колеге академици причињава част и задовољство, али га и подстиче на извршавање велике обавезе која произлази из тог избора, а тичу се даљег развоја Академије. Он је навео да се рад Академије увијек базирао на утврђеним општим задацима, из којих су произлазиле конкретне активности усмјерене ка развоју свих области друштва, и то путем покретања научноистраживачких пројеката, организовања научних скупова, публиковања резултата истраживања и саопштења на овим скуповима, организовања тематских расправа и округлих столова о битним и актуелним питањима за Републику Српску. Кузмановић је додао да се други важни планови Академије односе на даље јачање међународне и међуакадемијске сарадње, као и са асоцијацијом која окупља академије земаља Подунавља, али и на учешће у значајним међународним пројектима.