latinica  ћирилица
26/11/2016 |  13:40 ⇒ 13:44 | Аутор: РТРС

Голић: Сарадња са Баден- Виртембергом искорак у заштити животне средине

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић поручила је да ће јачање сарадње са Министарством за животну средину, климатске промјене и енергетику њемачке покрајине Баден–Виртемберг донијети значајније искораке у областима заштите животне средине, кориштења обновљивих извора енергије, као и у активностима на прилагођавању и ублажавању климатских промјена.
Голићева у посјети покрајини Баден–Виртемберг -
Голићева у посјети покрајини Баден–Виртемберг

Голићева је, говорећи о састанку са министром за животну средину, климатске промјене и енергетику Баден–Виртемберга Францом Унтерштелером, рекла Срни да се у оквиру Стратегије ЕУ за дунавску регију реализију бројни пројекти који се финансирају грант средствима.

"Ови пројекти директно утичу на економски развој и отварање нових радних мјеста у земљама чланицама. Баден-Виртемберг има успостављене заједничке владине комисије са Бугарском, Хрватском, Србијом и Мађарском у оквиру ЕУСДР, те ће и Република Српска настојати да успостави са њима такву комисију", навела је Голићева.

Унтерштелер је понудио помоћ и његово Министарство ће финансирати додатну едукацију одређеног броја стручњака из Српске, како би било обезбијеђено њихово снажније присуство и омогућено аплицирање за више средстава из Дунавске стратегије.

"Он ме је позвао да учествујем у наредном засједању на министарском нивоу у оквиру Стратегије ЕУ за дунавску регију, који ће бити посвећен повећању производње биоенергије, тим прије што ми располажемо изузетним потенцијалима у овој области", каже Голићева.

Министар за просторно уређење Српске додала је да, осим тога што ЕУСДР има позитивне ефекте на животну средину, ова стратегија стимулише економију у земљама које су чланице пројекта, те да Српска мора да дјелује проактивно.

Према њеним ријечима, Унтерштелер је упутио позив да се Република Српска и Федерација БиХ укључе у пројекат у којем учествује 165 региона.

"Циљ овог пројекта је смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Захваљујући њему, покрајина Баден-Витермберг, која је иницијатор и лидер пројекта, успјела је да смањи емисије са ефектом стаклене баште за двије тоне по становнику", истакла је Голићева.

Она је појаснила да су све регије које су укључене у пројекат нарочито заинтересоване за размјену информација и искустава из области модерних еколошких технологија, обновљиве енергије и енергетске ефикасности јер употреба енергетски ефикасних објеката не само да штеди енергију, већ има економске предности.

Посебна пажња на састанку посвећена је мјесту Републике Српске и БиХ у оквиру ЕУСДР, коју чине Комуникација Европске комисије о Дунавској стратегији и припадајући Акцијски план, усвојене на колегијуму Европске комисије 8. децембра 2010. године.

"Као макро-регионална развојна стратегија, Дунавска стратегија обухвата цјелокупни ријечни слив Дунава, а њоме су обухваћени дијелови или читаве територије 14 земаља чланица Дунавског процеса сарадње - Баден-Виртенберг и Баварска, Аустрија, Словачка, Чешка, Мађарска, Словенија, Хрватска, Србија, БиХ, Црна Гора, Румунија, Бугарска, Молдавија и четири регије Украјине. Ове земље уједно су и потписнице Конвенције о заштити ријеке Дунав, односно чланице Међународне комисије за заштиту ријеке Дунав", подсјетила је Голићева.

Она је нагласила да се активности у Српској одвијају кроз заштиту слива ријеке Саве и да се свеобухватна стратегија ЕУ за Дунавски регион базира на успостављању система безбједне пловидбе и развоју транспорта и пратеће инфраструктуре.

"Осим тога, базира се на заштити животне средине и одрживом кориштењу природног богатства и економском развоју и јачању регионалне сарадње и партнерства у региону Подунавља и представља изузетну развојну шансу јер форсира макроекономски развој и регионално повезивање у свим областима друштва - од економије до спорта, културе, информисања и питања младих", рекла је Голићева.

Она каже да је на јучерашњем састанку у Штутгарту упознала Унтерштелера са активностима које Влада и Министарство Српске спроводе на усаглашавању законске регулативе са прописима и директивама ЕУ, те је нагласила да је заштита животне средине уставна надлежност ентитета.

"Пренијела сам му да министарства која су надлежна за заштиту животне средине у Српској и ФБиХ имају одличну сарадњу, те да се сви прописи у овој области усаглашавају на заједничком међуентитетском тијелу", навела је Голићева.

Она је истакла да је на овај начин степен усклађености закона и подзаконских аката који регулишу питања животне средине у Републици Српској, ФБиХ и Брчко дистрикту на изузетно високом нивоу.

"Неки прописи су готово 100 одсто усклађени, а они чија процедура усклађивања је у току, веома су близу овом проценту", каже Голићева.

Она је упознала Унтерштелера и са пројектом Енергетска ефикасност у Српској, у оквиру којег се врше мјере подизања енергетске ефикасности у 30 јавних објеката у области просвјете и здравства, чију реализацију су међународни партнери оцијенили високим оцјенама.

"Рекла сам Унтерштелеру да смо аплицирали за пројекат код Зеленог климатског фонда УН /ГФЦ/ за опремање енергетски ефикасних објеката и да смо испунили све услове за добијање средстава за његову реализацију. Унтерштелер је члан борда овог Фонда и очекујемо да ће нам помоћи", каже Голићева.

Она је додала да очекује да ће службена посјета њемачкој покрајини Баден-Витермберг и разговори које је имала са градоначелником Штутгарта и министром Унтерштелером допринијети јачању сарадње ове покрајине и Републике Српске.

"Покрајина Баден-Витермберг лидер је у области заштите животне средине у Њемачкој и веома су активни у Бриселу, гдје имају стално представништво које омогућава Министарству за заштиту животне средине, климатске промјене и енергетику да правовремено реагује на све иницијативе и примјењује најновија европска достигнућа, али и да креира европске политике", нагласила је Голићева.

Унтерштелер упознао је саговорнике са циљевима у области енергетске политике, које је покрајина Баден-Виртемберг поставила према формули 50-80-90, односно, 50 одсто мање потрошње енергије, 80 одсто обновљиве енергије и 90 одсто мање емисије стакленичких гасова у поређењу са подацима из 1990. године.

Извор: Срна