Енергетска ефикасност- уштеде и до 25 одсто (ВИДЕО)
Како достићи јефтиније мјесечне рачуне за гријање, хлађење, вентилацију, топлу воду и електричну енергију? Сан сваког потрошача могао би постати реалност од 1. јануара, увођењем мјера енергетске ефикасности.
Колико енергије би требало да троше стамбени објекти, од најмањих до највећих, најбоље показује једина пасивна кућа у БиХ. Изолацијом и кориштењем енергије из обновљивих извора, овај објекат знатно смањује потрошњу енергије.
„Можемо рећи да се за годину дана троши око 300 марака за загријавање и хлађење објекта, за топлу воду и расвјету“, каже Кемал Чолак директор Дрвне индустрије „Промо“ Доњи Вакуф.
Нова правила за нове објекте требало би да ступе на снагу од почетка 2016. године. Овим кораком, сматрају надлежни, даје се приоритет обновљивим изворима енергије и њеној паметној потрошњи. Иако ће ове промјене значити веће трошкове за инвеститоре, цијене на тржишту некретнина, сматрају надлежни, не би требало да расту.
„За коришћење објеката од пет до седам година у потпуности се анулирају та додатна улагања у мјере енергетске ефикасности. Читав период након тога су уштеде које за зграду представљају и до 25% у односу на ранији период“, каже за РТРС Миладин Гаћановић, помоћник министра за грађевинарство.
Снимане термовизијском камером, зграде у Српској приказују мјеста највећих енергетских губитака. Ипак, поједини новоизграђени објекти већ сада би се могли декларисати као нискоенергетски.
„Зато што су наши пројектанти препознали важност доброг изолованог објекта који омогућава мању потрошњу него што су тадашњи прописи дозвољавали, али мислим да је много зграда рађено по минималном пропису“, сматра Драгица Арнаутовић Аксић из Савеза архитеката Републике Српске.
Старији стамбени објекти, грађени у вријеме када енергетска ефикасност није била примарна, пројектовани су са слабијом изолацијом. Уз оронуле кровове, оштећене фасаде и дотрајале прозоре, овакве зграде данас су велики потрошачи енергије.
Старе зграде ће морати да обезбједе свој у случају да је реконструкција већа од 25%, али то је утврђено правилницима“, каже Аксићева.
Енергетска сертификација осим за стамбене зграде обавезна је и за институције, пословне зграде и објекте веће од 200 квадратних метара.
Институције РС процијениле су да би за озбиљне уштеде у зградама требало енергетски обновити око 140.000 старих стамбених јединица, при чему би се потребна топлотна енергија у згради смањила, у просјеку, за око 60 одсто.